ARONIJA – zdravlje u svim oblicima!

Proizvodnja nezagađene, na prirodan način gajene, takozvane organske hrane u svetu je potreba, a ne samo trend. U Austriji, gde je 15 odsto poljoprivredne prozvodnje organska hrana, može se dobro i zaraditi. Međutim, u Srbiji gde je svega oko jedan odsto hrane proizvedeno kao organska, pitanje je koliko je to sada i isplativo.

Tu potrebu i svest o značaju organske proizvodnje, je pre šest godina prepoznao Željko Dimitrić iz Male Vranjske, medicinski tehničar po struci koji je krajem decembra 2013. godine posadio 1.400 stabala aronije na porodičnom imanju od 70 ari.

“Bavimo se proizvodnjom matičnog soka od aronije, hladno ceđenog i pasterizovanog u roku od 12 sati od branja. Takav proces garantuje visoki kvalitet matičnog soka i maksimalnu koncentraciju svih korisnih sastojaka soka aronije.

Od avgusta meseca kreće naš posao jer se aronija na dnevnom nivou bere onoliko koliko može da se flašira. Beremo je od 4-5 sati. Onda je peremo, sušimo, hladno cedimo i pasterizujemo. Tokom noći se prerađuje i flašira sok, a ujutru se ceo proces ponavlja. Za litar soka potrebno je oko 1,6 kg aronije”.

Željko Dimitrić ističe da organska proizvodnja zahteva mnogo više posla od konvencionalnog uzgoja ove biljke jer mnogi poslovi moraju da se obaveručno, od kopanja i čupanja trave, pa do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

“Ono što je važno je da mogu da uberem bilo koju biljku i dam je svom detetu i ostalim članovima porodice. Ljudi znaju kakav sam, veruju mi, jer se dobar glas daleko čuje. Svako ko je kupovao od mene ili sarađivao sa mnom može to da potvrdi. Koliko god proizvedem, znam da ću sve prodati. Kupci prepoznaju kvalitet i mnogi me zovu, jer ne žele da uzimaju od drugih, već čekaju moju aroniju. Ukoliko si pošten u svom poslu i imaš kvalitetnu robu, ne treba da strahuješ.”- istakao je Dimitrić.

Prvi sertifikovani organski proizvođač u Šapcu

“Sa ponosom mogu da istaknem da smo prvi sertifikovani organski proizvođač na teritoriji Šapca”. Parcela na kojoj je aronija nije tretirana 15 godina nikakvim hemijskim sredstvima, takođe je okružena šumom, zaštićena je od svih zagađivača. Koristio je organski stajnjak, a potom je počeo sa primenom mikrobioloških đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji, poput slavola.

 “Aronija Dimitrić” proizvodi matični sok od organske aronije, hladno ceđen i pasterizovan, bez dodataka vode, šećera, boja, arome, konzervansa. Pored soka, proizvode slatko, čaj i rakija, a  u planu je i proizvodnja vina i likera kao i čokoladiranje aronije i pravljenje žitnog dezerta sa njom”.

Da bi svoje znanje i posao unapredili, stalno posećuju i stručne seminare vezane za organsku proizvodnju, a učestvuju i na međunarodnim festivalima organskih proizvoda gde su stiču nova znanja i razmenjuju značajna iskustva sa drugim proizvođačima organskih proizvoda i time unapređuju ionako visok nivo kvaliteta ovog napitka.

Prošle godine osvojili su srebrnu medalju za kvalitet za aronijevaču na Danima rakije u Šapcu.

Iskustva onih koji koriste sok od aronije su veoma pozitivna. Ljudi se bolje osećaju, imaju viška energije, i organizam je spremniji i otporniji na prehlade. Sok od aronije je dobar i za čišćenje organizma, povoljno utiče na organe za varenje, normalizuje holesterol i pritisak, poboljšava cirkulaciju, deluje antikancerogeno,…

Što se tiče isplativosti tu je naš sagovornik slegao ramenima rekavši da početna cena te godine kada je on posadio i ova današnja otkupna cena se razlikuju drastično u korist one iz 2013. Tako da se on ne oslanja mnogo na otkup koliko na njenu preradu i pravljenje proizvoda koji se razlikuju od drugih kao i asortimanom onoga što može da dovije od aronije. Smatra da, iako ih ima samo nekolicina koji se bave uzgojom aronije, bi bilo dobro da se udruže i na taj način istupe na tržište.

Proizvode organske aronije ovog domaćeg proizvođača možete naći u marketima, prodavnicima zdrave hrane ali i poručiti preko njegove FB stranice.

Iako rezultati nekad ne bivaju onakvi kakve očekujemo ljubav prema onome što radimo nagoni nas na dalje korake. Izgleda da se čovek pre ili kasnije vrati na zemlju koja nas je odgajila ali uz najveći ulog koji podrazumeva ljubav, finansijski deo ne treba nikako zanemariti.

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.