Biser šabačke tambure koji će uvek sijati

Dimitrije Diša Stanković(1938-2017), čovek čije ime je poput bisera sijalo Šapcem, vrsni muzički znalac, dirigent i pedagog, čovek koji je živeo za zvuk tambure i neko ko je obeležio epohu našeg grada napustio je Šabac juče – zauvek.

„Bisernica“

Iako Krupanjac rodom, Drugi svetski rat ga je učinio Šapčaninom za ceo život. Ovaj svojevrsni stručnjak  i osnivač prvog šabačkog tamburaškog orkestra „Tamburica“ 1963.godine, zvanično od 1967. godine pod imenom „Bisernica“ ostavio je iza sebe generacije đaka osnovne škole „Janko Veselinović“. Gde je počeo, tu je i završio. Retke su starije generacije koje se na pomen njegovog imena ne sete njegovog autoriteta, znalaštva, posvećenosti i izgaranja da svaki ton dovede do savršenstva.

Dimitrije Diša Stanković(1938-2017)

Po završetku Učiteljske škole 1958.godine Dimitrije odlazi put Sarajeva i upisuje odsek muzike na Višoj pedagoškoj školi sa čijim će znanjem predavati u Banjaluci u osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ te davne 1960.godine gde se dešava sudbonosni susret sa instrumentom koji će obeležiti njegov i život mnogih Šapčana – tamburom. Sve do početka školske 1962.godine kada njegove stope kročiše u „Jankovu“ školu i zauvek ispisaše tragove kojim će ići sva buduća pokolenja.

Put do „Bisernice“ vodio je iz školskog orkestra, a onda je sledio odabir. „Otuda su mnogi naučili da sviraju tamburu, ali je vrlo mali broj stigao do „Bisernice“, govorio je pokojni Dimitrije. „Tamburica“ je dobila novo ime iz dva razloga: prvi, jer je postojao istoimeni orkestar u Zagrebu pa se morao menjati naziv, a drugi, jer je Dimitrije smatrao da ga  Šapčani nepravilno akcentuju i tako je tražeći pronašao da je stari naziv za tamburu bisernica. Ostalo je istorija.

Prve nagradom obojene aplauze „Bisernica“ je pobrala na I Memorijalu „Pere Tumbasa Haje“ u Suboticu okitivši se trećim mestom a već naredne drugim mestom u Jugoslaviji. No, Dimitrije svojim prvim velikim uspehom smatra srebro iz Osijeka 1972.godine kada je pored te nagradde dobio Oktobarsku nagradu – najviše društveno priznanje opštine Šabac. Uspesi su se nizali. „Bisernica“ je tako 1971.godine zasvirala pred Titom, za njegov 79.rođendan, a znamo koje počasti je to nosilo.

Zlatna godina za šabačku „Bisernicu“ bila 1997., kada je snimljeno 20 numera za fonoteku Radio Beograda za emisiju RTS-a „Zabrujite zvuci miloglasni“, na IV festivalu u Rumi dobijaju zlatnu plaketu, odlaze u Francusku i sviraju na La Manšu, ispred palate Šajo imaju koncert na otvorenom sa „La paloma“,…

Dimitrije je bio veliki ljubitelj džeza, a svojim uzorom smatrao Savu Vukosavljeva, velikana tamburaške muzike, kompozitora, publicistu i dirigenta Jugoslavije.

Životna maksima bila mu je „Biti uporan!“, a često je znao reći „Zar i ti sine, Brute?“ usled često nedoslednih svirača tambure.

Pri „Bisernici“ je osnovao tamburašku školu „Plektrum“ koja je bila direktan put kao najpoznatijem tamburaškom ansamblu Šapca.

Iza sebe je ostavio svoje lične uspehe – dve ćerke, Danijelu i Dubravku, suprugu Milanku i nebrojeno đaka, velikih talenata, zaljubljenika u tamburu i muziku.

A danas u 14 časova na Donjošorskom groblju u Šapcu biće ispraćen onako kako je i voleo – zvukom tambura.

Autor: A.Vujević

(izvor: „“Čarobni zvuci“ – 35.godina šabačke „Bisernice“, Dragan Ivanović)

Comments are closed.