DIJABETES ILI ŠEĆERNA BOLEST – OD DIJABETESA OBOLEVAJU I MLADI

Iako se većina bolesti vezuje za stariju životnu dob i predstavlja realnu posledicu opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje dolaze sa godinama i starenjem organizma, sve su češći slučajevi oboljevanja mladih osoba od različitih oboljenja za koje  postoji rasprostranjeno uverenje da su bolesti koje nastaju kao posledica starenja organizma. Međutim, medicinska praksa sve češće potvrđuje da ,,bolest ne bira za godine“. Akcenat staviljamo na sve prisutniju pojavu dejebetesa kod dece, adolescenata i mladih.

Hrana se metaboličkim procesima razgrađuje do šećera koji se zove glukoza. Glukoza krvlju putuje u ćelije i u njima se iz nje proizvodi energija potrebna za rad organizma. Za ulazak glukoze u ćelije neophodan je insulin, hormon koji luče ćelije pankreasa. Ako se ne proizvede dovoljno insulina ili ne može delovati, glukoza ne ulazi u ćelije. Taj poremećaj nazivamo šećerna bolest ili dijabetes.

OBLICI DIJABETESA

Dijabetes tipa 1 najčešće se javlja kod mlađih osoba, iako može početi u bilo kojoj dobi života. Kod ovog tipa dijabetesa, pankreas ne proizvodi insulin. Tačan uzrok razvoja dijabetesa tipa 1 još je nepoznat, ali verovatno se radi o kombinaciji nasledne sklonosti i drugih faktora usled kojih se ova bolest razvija. Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti. S obzirom da je za preživljavanje obolelih neophodno doživotno uzimanje insulina, ovaj tip dijabetesa se naziva i insulin-zavisni. Osnovni simptomi su: povećana diureza (količina izlučene mokraće), noćno mokrenje kod dece sa novootkrivenim dijabetesom, žeđ, zamagljenje vida, gubitak težine (uprkos normalnom ili povećanom apetitu), umor, slabost, posturalna hipotenzija i dr. Kod naglog početka bolesti, tj. naglo nastalog teškog insulinskog deficita, simptomi brzo progrediraju. Kada se insulinska deficitarnost razvija polako bolesnici su relativno stabilni, a klinički nalaz je minimalan.

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa koji se uglavnom javlja u starijoj dobi. Međutim, zbog učestale pojave gojaznosti, danas imamo i čestu pojavu ovog oboljenja kod osoba mlađe životne dobi. Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin-nezavisnim. Pacijenti koji obolevaju od ovog oblika šećerne bolesti su obično stariji od 40 godina (incidenca je najveća od 65-74 godine života) i najveći broj njih je gojazan. Njima nije potreban insulin za preživljavanje, ali se vremenom smanjuje insulinska sekrecija pa je potreban insulin radi postizanja optimalne glikoregulacije. Prava epidemija gojaznosti koja je prisutna širom sveta posebno u visoko industrijalizovanim i zemljama u razvoju predstavlja jedan od najznačajnijih faktora nastanka dijabetesa. Klasični simptomi prisutni kod tipa 1 se mogu naći i kod ovog oblika šećerne bolesti, ali retko na njenom početku. Većina pacijenata ima podmukli početak bolesti, koji može biti asimtomatski godinama, posebno kod gojaznih osoba gde se bolest najčešće otkriva slučajno prilikom rutinskih analiza. Negojazni pacijenti sa blagom formom dijabetesa nemaju karakterističan fizikalni nalaz u vreme otkrivanja dijabetesa.

Gestacioni dijabetes je oblik šećerne bolesti, koji nastaje usled neadekvatne sekrecije insulina i produkcije hormona posteljice koji blokiraju njegovo dejstvo. Javlja se tokom trudnoće i dijagnostikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Iako je prolazan, ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2. Iako je ovo prolazna bolest koja se uspešno leči, kod nelečenog oblika mogu se javiti problemi sa plodom (makrozomija, fetalne malformacije i kongenitalne srčane mane). U svakom slučaju, trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku porođaja.

RIZIK ZA NASTANAK DIJABETESA

Nasleđe je važan faktor u povećanju rizika za nastanak dijabetesa. Ako u bližoj porodici neko ima dijabetes, mogućnost pojave ovog oboljenja je značajno veća. Povećan rizik za razvoj dijabetesa tipa 2 imaju, u prvom redu, osobe koje imaju prekomernu telesnu težinu. Međutim, rizik je visok i ako smo fizički neaktivni, ne hranimo se pravilno ili nismo umereni u ishrani, te ako imamo stomačni tip gojaznosti, pušimo i imamo povišen krvni pritisak.

DIJABETES KOD MLADIH OSOBA

Kod većine dece i mladih osoba, dijabetes tipa 1 se ispoljava akutnom pojavom klasičnih simptoma bolesti u vidu žeđi, polidipsije, poliurije i gubitka u težini. Kod manjeg broja dece bolest ima sporiji početak sa simptomima koji traju nekoliko meseci. Lečenje dijabetesa tipa 1 kod dece i mladih osoba podrazumeva obaveznu primenu insulina. Izbor režima insulinske terapije uslovljava niz činilaca: uzrast, trajanje dijabetesa, navike u ishrani, raspored školskih (radnih) obaveza, učestalost i raspored fizičke aktivnosti. Pored navedenog, režim insulinske terapije treba da se prilagodi fizičkoj i emocionalnoj zrelosti bolesnika, intelektualnim sposobnostima, spremnosti da prihvati terapijske preporuke kao i materijalnim prilikama porodice.

ISHRANA

Normalna, uravnotežena ishrana za decu sa dijabetesom je prihvaćena širom sveta. Takav pristup u ishrani dece sa dijabetesom diktiran je, pre svega, visokim potrebama organizma u gradivnim i energetskim materijama neophodnim za rast i razvoj pri čemu se te potrebe ne razlikuju bitno od potreba zdrave dece uporedivog uzrasta i pola. Preporučuje se unos povrća, svežeg mesa, mlečnih proizvoda od obranog mleka (ispod 1% mlečne masti),voća siromašnog šećerima (jabuke i sl.), dok se voće bogato šećerima i mastima (grožđe, orasi i smokve i sl.) kao i konzervisano ne preporučuju. Ne preporučuje se unos namirnica bogatih rafinisanim ugljenim hidratima (šećer, slatkiši, beli hleb i sl.) i zasićenim masnim kiselinama (svinjsko meso, mast i sl.). U cilju smanjivanja postprandijalnog porasta šećera u krvi, kao i prevencije hipoglikemija između obroka i tokom noći, deca s dijabetesom treba da uzimaju tri glavna obroka i dva do tri manja obroka – užine.

FIZIČKA AKTIVNOST

Preporučuje se normalna fizička aktivnost usklađena sa uzrastom deteta, učešće u nastavi fizičkog vaspitanja, kao i bavljenje sportom, izuzetkom sportova u kojima nagla hipoglikemija može da ugrozi život bolesnika (skokovi, ronjenje i sl.). U adolescenciji se savetuje aktivan, ali umeren fizički rad u kući ili napolju.

Kovid 19 infekcija predstavlja izuzetno veliku opasnost za nastanak teških oblika bolesti i komplikacija kod pacijenata sa dijabetesom. Posebno su ugroženi dugogodišnji dijabetičari sa neregulisanim vrednostima šećera u krvi, jer su kod njih prethodna oštećenja organa veća i dodatni atak virusa je puno teži. Prema nekim informacijama, u određenom periodu, od pacijenata u kovid bolnicama svaki četvrti je imao dijabetes.

„Dostupnost terapiji za dijabetes“  je slogan kojim se od ove, pa do 2023. godine obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa. SZO i Međunarodna organizacija za dijabetes apeluju i pozivaju nacionalne vlade svih zemalja da učine dodatne napore na poboljšanju aktivnosti na ranom otkrivanju i prevenciji ove bolesti i da svim obolelim omoguće jednaku negu i dostupnost najboljih lekova. Iako ove godine obeležavamo 100 godina od otkrića insulina, preko 30 miliona pacijenata sa dijabetesom tip 2 u svetu i dalje nemaju pristup insulinskoj terapiji iz, uglavnom, ekonomskih razloga.

Saradnici: – mr ph S. Živanović

– DZ “Dr Draga Ljočić” Šabac

Tekstovi su deo projekta koji se sufinasira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat

Comments are closed.