Dobrić – selo sa najvećim zasadom nevena i najmlađom zadrugom u Srbiji!

U pocerskom selu Dobrić zadruga mladih poljoprivrednika pod imenom “Natura Balkanika” neodoljivo podseća na onu dečiju priču koju smo svi učili u osnovnoj školi. Znate onu o ocu koji je imao tri sina, pa rešio da im na primeru  snopa pruća objašnjava kako je mnogo lakše da prođu kroz život ukoliko se drže zajedno. Naši današnji sagovornici su pravi primer kako udruženje više manjih poljoprivrednika zajedničkim snagama i dobrom idejom mogu da se takmiče sa velikim proizvođačima na tržištu, i na kraju to isto tržište i osvoje.
                Srđan Aleksić (27), Mihailo Gajić (28), Olivera Ivković (30), Saša Ivković (27) i Aleksandar Čanković (22) predstavljaju petorku koja je osnovala poljoprivrednu  zadrugu Natura Balkanika, koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja.

Natura Balkanika
Zasad nevena

                Tajnu svog uspeha podeliće sa nama Srđan i Mihailo. Srđan nakon završetka srednje saobraćajne škole zapošljava se u jednoj privatnoj firmi. Nakon nekog vremena ostaje bez posla i sa puno vremena za razmišljanje. Mihaila je ljubav prema fudbalu odvela u Sloveniju, gde završava srednju školu, a po povratku u Srbiju završava Višu vaspitačku školu u Beogradu. Poteškoće oko dolaženja do posla spajaju ova dva mlada čoveka i tu se rađa ideja oko formiranja sopstvene firme. Kroz priču sa svojim prijateljima Oliverom, Sašom i Aleksandrom, odlučuju da osnuju poljoprivrednu zadrugu. Srđan i Mihailo su odvojili malo svog vremena da vam otvore vidike po pitanju moderne poljoprivrede.

Natura Balkanika - NEVEN
Cvet nevena


                -U vreme kad svi mladi ljudi odlaze iz Srbije kad ne mogu pronaći željeni posao, šta je vas navelo da ostanete?

                – Nije bilo baš uvek lako doneti tu odluku, ali ljubav prema selu, veza sa roditeljima i drugarstvo od detinjstva je nešto što je pomoglo da ostanemo i damo sve od sebe kako bi stvorili lagodan život za sve nas, rekao je Srđan.

Na šta se Mihailo nadovezao – Slažem se sa Srđanom i dodao bih samo  da je za početak svakog posla potrebna jaka volja, dosta ulaganja. Kako vremena, tako i novca. A povrh svega toga najbitnija je ideja.

Natura Balkanika - MEHANIZACIJA
Mehanizacija


                -Kada smo već kod te ideje, otkud ideja da se bavite uzgojem i sušenjem lekovitog bilja?
                -Nije sve tako sjajno krenulo. Prvo smo pokušali pokrenuti posao sa pakovanjem peleta, ali u tom trenutku ulaganja su bila prevelika, a benefiti od države nisu postojali, tako da je ta ideja propala. No, to nas nije zaustavilo. Razgovarajući, svih petoro dolazimo do zaključka da ćemo jedino zahvaljujući poljoprivredi uspeti. Svi smo imali nešto obradivih površina i mehanizacije, tako da smo u startu u plusu jer ne krećemo od nule. Uključili smo se u vladin projekat “500 sela 500 zadruga” i prošli kroz par pravnih peripetija da bi na kraju uspeli osnovati našu zadrugu. Odlučujemo se za uzgoj nevena što nailazi na veliki otpor kod roditelja. Naši ljudi nisu navikli da promene donose dobro, te tako i naša ideja da svi gajimo neven izazvala je nepoverenje od strane svih. Sledilo je ubeđivanje i na kraju smo uspeli u onome što smo isplanirali. Za nepune 2 godine prešlismo put od proizvođača do firme, odgovorio je Mihailo.
                -Prvenstvena ideja je bila da proizvodimo eterična ulja, ka čemu i dalje težimo. Međutim od nečeg se moralo početi, pa smo uz veliku pomoć i podršku Direkcije za poljoprivredu Šapca, Instituta “dr Josif Pančić” i poljoprivrednog foruma u Nišu došli do ideje za uzgoj nevena.

Natura Balkanika

U prvoj godini pokušali smo potpuno organski uzgajati, što se pokazalo previše skupo jer su ulaganja prevazilazila prinos i cenu finalnog proizvoda. Kao što vidite, opet prepreka koju smo preskočili. I tako smo u drugoj godini uspeli da na 6,5 hektara uzgajamo neven, što je najveći zasad nevena u Srbiji. Naša zemlja je veoma pogodna za uzgoj lekovitog bilja što nam je išlo u prilog. Tako da smo prethodne godini imali lep profit. Najveći problem većine naših njiva je prisustvo ambrozije koja zna dobro da uspori rast lekovitog bilja. Plašili smo se, takođe, i da pesticidi sa obližnjih njiva  ne dospeju na naš usev, ali su naše komšije imale obzira prema nama pa nisu prskali ivične delove svojih njiva koji se graniče sa našim, dodao je Srđan.

                -Uzgajate li još neke lekovite biljke sem nevena?
                -Pored nevena prošle godine smo pokušali sa belim slezom, ali to nije baš najbolje prošlo, zbog vremenskih prilika koje nisu pogodovale, ali ne odustajemo. Ove godine smo pokušali i sa matičnjakom i za sad izgleda veoma dobro, a plus fantastično i miriše, kroz osmeh dodade Mihailo.
                -Ono što nas je na početku kočilo bilo je odsustvo radne snage, jer se sezona “branja” lekovitog bilja u većini slučajeva poklapa sa voćarskom, pa se teško dolazi do radnika. Kada uzmete u obzir da se cvet nevena bere svakih 3-4 dana u sezoni, onda shvatite da ste u problemu i da ne možete sve sami. Došli smo do rešenja tako što smo u razgovoru sa Kazneno popravnim zatvorom u Bogosavcu, koji je nedaleko od nas, dogovorili da nam “puste” određene zatvorenike kao ispomoć, a sve u cilju njihove kasnije resocijalizacije, osvrnuo se Srđan na poteškoće sa početka.
                -Ove godine smo uložili veću sumu novca, koju smo dobili kao donaciju od strane Vlade Republike Srbije, kabineta ministra  bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća gospodina Milana Krkobabića u iznosu od 6,5 miliona din, kako bismo mehanizovali proizvodnju. Tako da smo ove sezone spremniji. U saradnji sa Švajcarskom kompanijom “Beartchi” uspeli smo da nabavimo plevilicu koja omogućava lakše održavanje useva, mašinu za ubiranje lekovitog bilja kompanije Euro Prima Novi Sad i najmoderniju sušaru na pelet – Termo Plin, Mladenovac. U startu je malo veći ulog, ali se na duže staze isplati, jer vam treba mnogo manje radnika da bi jednu parcelu održavali zdravom i pogodnom za naše biljk, pohvalio se Mihailo.

Natura Balkanika - SUŠARA
Sušara

                -To sve jako lepo zvuči, ali šta se događa kada proizvedete određenu količinu nevenovog cveta? Kako dolazite do tržišta? Ako nema ko da otkupi, on nema nikakvu drugu primenu.
                – To je prvo pitanje koje smo sebi postavili prilikom sprovođenja ove ideje u delo. I to je definitivno nešto što nas je plašilo, ali ispostavilo se da je najlakša i najsigurnija stvar u čitavoj priči. Uz pomoć profesora Pešića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu(katedra za genetiku) došli smo do preko potrebnih informacija i na kraju sigurnog tržišta. Posao je prilično siguran jer se potpisuju dugoročni ugovori u trajanju od 5 i 10 godina, sa jako malim variranjem otkupne cene. E, to je ono što daje želju da napredujemo. Pretežno smo proizvodili za domaće tržište, ali smo uspeli da izvezemo nešto čak u Rusiju i Liban, ponosno je odgovorio Srđan. 

Vidi još: Prnjavorac čiji se domaći sokovi služe u restoranima!

                – Kada bi neko želeo da se pridruži vašoj zadruzi, šta treba da uradi?
                -Potrebno je da im dobra volja, želja da rade i da žele poslušati, kroz osmeh nastavi Srđan. Naša zadruga je zatvorenog tipa. Kao osnivač više ne može niko, ali kao saradnici ili popularno rečeno kooperanti, mnogi mogu da se priključe. Mi smo tu da pomognemo da se usev zasadi, da se proizvod lakše plasira na tržište, da se njiva održava. Ko želi da se pridruži može uvek da se javi da napravimo plan saradnje. Jedan od naših kooperanata je Marko Nikolić iz Lapova sa kojim smo na kraju postali i bliski prijatelji, tako da za dobru saradnju ni kilometri ne predstavlja neki problem.-

-Kakvi su planovi za budućnost? Planirate li još neku inovaciju na usevima?
                – Planiramo uzgajati batat, ali to je priča za neku drugu priliku. – nasmejao se Mihailo

-Za kraj šta biste poručili mladima koji žive na selu poput vas?

Natura Balkanika

                – Od poljoprivrede može da se živi, ali samo uz sveže ideje, tradicionalnom proizvodnjom poljoprivrednih kultura nema neke preterane zarade. Potrebno je puno odricanja. Svako od nas ima neki posao kojim se bavi pored uzgoja lekovitog bilja. Idemo ka tome da se osamostalimo da ova naša “fabrika bez krova”  može da obezbedi svakome od nas dovoljno sredstava za jednu lepu budućnost. Dakle, poruka bi bila, ne odustajte, već naprotiv. Samo napred, poručio je Mihailo.

                Mladi ljudi poput ovih su sve što je potrebno da bi se situacija na selu preokrenula na bolje. Predanost koju su pokazali poljoprivredi deluje veoma inspirativno. Divan primer saradnje i prijateljstva u Dobriću. Odlazimo iz Dobrića sa planom da se vrlo brzo vratimo kako bismo čuli priču i o batatu.

Comments are closed.