DOKTOR ŽIVKO – ČOVEK KOJI NEPRESTANO BRINE O ŠABAČKIM BEBAMA!

Najkraće rečeno – doktor Živko! Malo detaljnije – dr Živko Teodorović(54), specijalista pedijatrije, čovek koji svojim okom budno prati rađanje Šapčana. I to sve od trenutka kada prvi put udahnu vazduh, pa dok ne odrastu. Lekar koji skoro tri decenije motri na decu, ne može da „živi“ od poruka, čovek britkog uma i potpuno otvorene i jednostavne prirode. Neko kome je poverenje lako dati. Zauzvrat traži isto, i još više.

Doktor Živko Teodorović
Doktor Živko Teodorović

Poverenje u roditelje…

„Obično svi govore da je poverenje u lekara najbitnije. Za mene je od velike važnosti da imam poverenja u roditelje jer oni sprovode ono što ja kažem. Stanje dečijeg zdravlja nije jednostrani odnos – lekar i dete. Mi moramo biti tim!“ – gotovo u dahu započinje Živko.

Potekao je iz radničke porodice, bio je Vukovac i u osnovnoj i u srednjoj školi, a izabrao je pedijatriju, jer je u to vreme i sam dobio dete.

„Kada čujem da kolege vode svoju decu kod drugih pedijatara, a i sami su to po struci, ja se naježim. Pa ko će bolje od mene samog poznavati sopstveno dete, kako ću da lečim tuđu decu kad ne znam svoju, i kako roditelji-lekari isključuju objektivnost kada je njihova porodica u pitanju. Ne znam i ne podržavam!“

Šapčani kao roditelji…

Šapčani su kaže kao roditelji različiti, od potpuno objektivnih do prebrižnih, od onih koji daju Sinalco već trećeg dana bebinog života do onih sa prevelikom brigom. Potencira na prirodnosti i jednostavnosti u odnosima sa pacijentima, pa je to svakako nešto po čemu ćete ga najpre zapamtiti.

Doktor Živko Šabac
Doktor Živko

Iza sebe ima nebrojeno pacijenata i generacija. Kaže da mu pacijenti dolaze sve do svog punoletstva.

Pre svega briga o deci…

„Svako dete je svet za sebe. Iziskuje poseban pristup, poseban tretman. Trudim se da me razumeju dobro i da budem jasan u zahtevima i objašnjenjima. Mada, danas su deca pametnija od roditelja, jer je mnogo različitih sadržaja dostupno, pre shvataju neke stvari od nas. Zavisi i od roditelja, neki su premladi za tu ulogu pa ne znaju ni o sebi da brinu. Oni kojima život podari dete u kasnijim godinama najčešće postaju njegovi „robovi“. Ali sve se to može srediti. Brigom o deci.“

Sam je gradio svoj stil i metodologiju, ne vidi sebe u pedagogiji jer smatra da bi „zavrtao“ uši. „Krao“ je znanje očima pa sam koncipirao svoj pristup malim bićima.

„Briga o detetu ne počinje trenutkom njegovog rađanja već trenutkom kada roditelji krenu da planiraju začeće, odnosno spoznajom da je žena trudna. Tada se rađa ljubav. Tada ti Bog daje najvažniju i najlepšu ulogu u tvom životu.“

Za zdrav odgoj dece, prema njegovim rečima, presudna je genetika. Jedine „bapske“ priče koje Živko podržava su pitanja starih baba „od kojih si kuća i od čega su tvoji bolovali“. Znajući tipove nasleđivanja i prenošenja gena to je potpuno opravdano po njegovom mišljenju, jer danas na razvoj i zdravlje deteta utiče genetika(50%), bliska okolina(20%) i mediji(30%).

„Pojavljujem se u porođajnoj sali onog trena kada se glavica počne pomaljati vani. Tu sam da beba prodiše, proplače, utvrdim da li je sve u redu ili ima nekih anomalija, reanimiram i budem priseban sve vreme bez obzira na težinu situacije. I do sada, hvala Bogu, uvek bez većih problema. Neonatologija je moj život, moj poziv i moja ljubav!“

Gnuša se novih tehnologija, mobilnih telefona i „sličnih sprava“ jer „dete treba da bude dete, da se igra napolju i da mu misao bude slobodna“.

Vidi još: TAJNE PERLICA JEDINOG ŠABAČKOG HOMEOPATE!

Najosetljiviji period za dete je prvih mesec dana života, pa do treće godine…

„Budite brižni u granicama normale svakoga trenutka. Najosetljiviji period za dete je prvih mesec dana života, pa do treće godine kada je imunološki sistem kompetentan da se bori. I manite se „bapskih“ priča i paganskih verovanja. Crveni končić oko ruke ili noge, prevrnuta  majica naopačke ili ogrlica od ćilibara su ništavne. To sigurno neće zaštititi dete!“

Savete daje i telefonom i uglavnom  odgovara na poruke, ako je to informativnog, savetodavnog karaktera i bez davanja dijagnoze. U slobodno vreme, kojeg ima sve manje, voli da se osami u najdaljem selu šabačke opštine, gde je okretnica za autobuse i sluša staru narodnu muziku.

Autističan je jedino za politiku. Kaže da svako treba da radi ono za šta se školovao. Ne libi se da govori iskreno ni o greškama u svom poslu.

„Svi grešimo. I ja sam to činio. Nenamerno. Bogu hvala, bez životnih posledica, mada nikome ne bih poželeo te dane brige, iščekivanja, nesanice i na kraju olakšanja kad se ipak sve završi zadovoljavajuće.“

Pored životnih lekcija o brizi o detetu dobio sam i lekciju o prvom Kosovskom boju pre onog iz 1389. godine, jer je Živko strastveni ljubitelj pamćenja nepotrebnih informacija i vrsni poznavalac istorije starog i srednjeg veka. Stoga i ne čudi što piše istoriju šabačkih beba samo osmesima. I uvek je crno ili belo. Sa njim je samo tako i moguće!

Autor: Aleksandar Vujević

 

Comments are closed.