FARMA OVACA IZ GORNJE VRANJSKE GDE JAGNJAD NIKAD NE UTIHNU!

Mnoge stvari u životu čovek ne bira već ih dobije u nasleđe bez pitanja. To se desilo i Goranu Trifunoviću(31) iz Gornje Vranjske. Nakon očeve smrti 2015. godine, ostalo mu je u amanet pored svega i pet domaćih ovaca. Goran je morao dobro da razmisli šta će dalje.

Goran i Aria, verni prijatelji

Gotovo pet godina kasnije ovaj komunalni policajac i bivši profesionalni karatista šeta u klompama oborom sa oko 50 ovaca i kuje planove kako da proširi objekte i poveća obim posla koji se pretvorio uživanje.

„Da mi je neko pre deset godina rekao da ću se ovim baviti uspešno, zaista mu ne bih verovao. Ja ovo nisam sanjao, ali se pretvorilo u san. Počeo sam sa pet domaćih ovaca pokojnog oca, a vidite gde sam sada. I nastavljam dalje!“, kroz osmeh govori ovaj mladi preduzetnik.

Nakon godinu i po dana i jagnjenja, odnosno dve ture, ostalo mu je deset ovaca. Kupivši umatičenog ovna Vitemberg rezultati su se videli na tim domaćim ovcama. U potrazi za čistim ženskim grlima nabavlja pet umatičenih ovaca, a zatim pri Opštini konkuriše za subvencije od 60% njegovog ulaganja i dolazi do Ljiga i devet grla ovaca odakle će pored životinja poneti i sliku kako će izgledati njegov obor u budućnosti. I to je ostvario. Ostvario je san da može u klompama da šeta štalom!

„2018.godina bila je prelomna za odluku da li ću se upuštati nadalje u ovaj posao jer je država povećala minimum broja umatičenih ovaca na trideset, a ja sam u tom trenutku imao petnaest umatičenih i petnaest domaćih ovaca. Odluku je bilo teško doneti jer nisam imao uslove za još ovaca, nisam imao objekte niti ulog da krenem u sve, a gazdinstvo je prešlo na moje ime. Tada se okrećem državnim subvencijama i pravim zaokret!“

Mala Magdalena pomaže u hranjenju

Kao mladi preduzetnik stiče pravo na 75% uloga države, informacije dobija iz Direkcije za poljoprivredu grada Šapca, kupuje tanjiraču, kosačicu za travu i petnast umatičenih grla. Time stiče sve uslove da nastavi dalje i danas na imanju ima tri objekta u nizu od po 20 metara dužine sa video nadzorom, alarmnim sistemom, potpuno uređenim prema slici iz Ljiga sa početka priče.

Tako da Goran iz svoje dnevne sobe u Šapcu ima direktan prenos dešavanja iz obora u Gornjoj Vranjskoj.

„Dnevno u selu, u zavisnosti od smena na redovnom poslu, provodim oko sedam sati. Mnogo mi znači pomoć majke koja živi na imanju i redovno obilazi ovce iako sam obezbedio sve uslove da mogu da ih pratim od kuće što je svakako prednost jer nisam stalno uz njih.“

Kroz senjak Trifunovića leti prođe pet do šest tona kukuruza i 300 do 400 bala slame. Goran ima 4,5 hektara pod travom, 3 hektara pod zobi, svu zemlju uzima u zakup dok kukuruz kupuje. Savetodavno se oslanja na veterinara Dejana Petrovića jer su ovčari obično zatvoreni za dobronamerne savete. Dejan je napravio tabelu sa podacima o svakoj ovci, vakcinaciji, revakcinaciji, svako jagnje ima obeležje kojoj ovci pripada tako da ništa nije prepušteno slučaju.

Ovan Vitenberg od 120 kg

„Najveće jagnje koje se ojagnjilo kod nas imalo je sedam kilograma, a moram se pohvaliti i Vitemberg ovnom od 120 kilograma koji ponosno šeta oborom kao glavni „baja“. Za ovih pet godina farmom je prošlo oko 450 jaganjaca i u porodici Trifunović jagnjad nikad nisu utihnula!“

Kupovinom četiri crne ovce ruske rase Romanovski od pre dva meseca, Goran planira da krene  u ispitivanje otpornosti ovih grla, njihove plodnosti i količine mleka. Za sada su se sjajno pokazale jer jedu „pet puta manje od Vitembergovih“. Plan je da dođe do brojke od 80 ovaca kada će mu kapaciteti biti popunjeni pa će da vidi šta će dalje.

Fascinantno je i to da je Goran sve ovo krenuo slučajno u čemu mu je pomogao prijatelj, Dragan Savić, koji je zajedno sa njim sazidao sve objekte, podelio ih u sekcije po vrstama ovaca, napravili su veliki senjak za smeštaj hrane, a uz Draganovu pomoć i navaljivanje supruge Marije, sav trud se isplatio.

Aria, azijski ovčar, čuva i brine o ovcama, dok mala Magdalena, najmlađa od Trifunovića brine o jaganjcima.

Da li slučajnosti postoje ili ne, saznaće samo oni koji nastave da veruju da ono što im se desilo nije bilo slučajno.   

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.