GAZDINSTVO PAVLOVIĆ IZ MRĐENOVCA – SKUP VISOKOOBRAZOVANIH PRIVREDNIKA!

Za obilazak imanja porodice Pavlović iz Mrđenovca ne bi nam samo bilo potrebno vreme jer je u pitanju 52 hektara obradive površine, već i stručni vodič s obzirom na to da je kompletna porodica naučno potkovana, fakultetski obrazovana i tako generacijama unazad predstavljaju ljude koji su se nakon studija vratili na svoje imanje da primene znanje. I u tome uspevaju već pola veka!

Pavlovići su sa kolena na koleno prenosili porodičnu tradiciju bavljenja zemljoradnjom, sadnjom voća, a danas su i veliki proizvođači rasadničkih kultura. Imanje od 52 hektara nalazi se u nekoliko sela opštine Šabac: Mrđenovcu, Miokusu, Jelenči,…i svakoga dana predstavljaju polaznu tačku ovoj porodici od koje kreću obilaskom – SAMI!

Mihailo Pavlović

„Deda, Ilija Bošković, agronom po struci je pre 50 godina krenuo sa dva hektara jabuke i rasadničkom proizvodnjom, a brinući se i školujući naslednike danas ovo imanje počiva na mom ocu, majci, bratu i meni. Deda je zadao veliki zadatak i ostavio dobru bazu da možemo nastaviti da se bavimo onim što najviše volimo“, počinje priču ovaj tridesetdvogodišnji momak.

Dan u Pavlovićima počinje u 05:45 časova, prvo se uključuje televizor i sluša vremenska prognoza, određuju se prioriteti prema klimatskim uslovima. Tokom leta prvi posao je zaliv i obilaženje kompletne površine voća i zasada zbog gljivica, insekata i bakterioza. Mihailo napominje da u voćnjaku nema subote i nedelje. Sastaju se obično nedeljom kada se svi okupe i diskutuju o finasnijama i daljim planovima.

Majka Dragana, diplomirani ekonomista se bavi finansijama i vođenjem knjiga pa je ona i glavni resurs informacija za Miloša i Mihaila kada planiraju doneti neku odluku.

„Svakako veliki ponos nam je ujak, Radovan Bošković, molekularni biolog i genetičar koji je doktorirao na univerzitetu u Engleskoj i koji nam je približio i preneo sve svoje znanje iz oblasti genetike, rasta,… Možemo slobodno reći da je sve ovo simbioza tri gazdinstva: porodice Pavlović, porodice Bošković i porodice Rašić.“

Miloš Pavlović

Naime, pre šest godina se sa prijateljima Aleksandrom i Davidom Rašićem udružuju i sade 10 hektara trešnje u tri različita sela da bi sada počeli da se proširuju i povećavaju zasade trešnje i kruške. Inače, na kompletnom imanju možete pronaći trešnju, krušku, lešnik, jabuku i breskvu, a gaje i višnju(kalemljenu i izdanak) kao i šljivu i kajsiju, a posebno rasadničku proizvodnju za prodaju sadnica trešnje, kruške i lešnika. Impozantno u svakom smislu.

Pored iskustveno podobnih predaka i potkovanih rođaka Mihailo pominje još dvojicu ljudi. Doktora zaštite bilja Veljka Gavrilovića koji je takođe učestvovao u razvoju i napretku porodice Pavlović dok je Dragan Milatović, profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta radio oglede i pisao knjigu „Trešnja i višnja“ baš na imanju Pavlovića.

„Koristimo u punom obimu subvencije države i Direkcije za poljoprivredu. Prosto, neophodno je jer su u pitanju ogromna ulaganja, a da bismo rasli i bili još kvalitetniji potrebno je imati dobar oslonac što mi svakako svi između sebe imamo.“

U rasadniku imaju 10 radnika dok u voćnjaku 2 radnika svakodnevno. Mihailo, iako odmah gurnut u posao kao neprocenjivo izdvaja iskustvo kod ujaka koje nigde ne bi mogao naći.

Od obrazovanih ljudi očekivali smo i neke savete i mišljenja…

„Trešnja na podlozi Gizela 6 koja se preporučuje na zemljištu dobrog mehaničkog sastava(I i II klasa) daje prinos u petoj godini između osam i dvanaest tona po hektaru sa trenutnom cenom prve klase(promer ploda: veći od 28mm) iznosi oko 2 evra.

Kruška daje prinos u petoj godini između 15 i 40 tona po hektaru sa trenutnom tržišnom cenom od 90 do 100 dinara po kilogramu“, ponosno priča Mihailo.

Ovaj momak je i inovator jer ove godine planira formiranje zadruge deset ljudi koji će podići zasad od 180 hektara pod voćem(lokacija – Šid) da bi troškovi proizvodnje bili manji i sa glavnim ciljem – da dobiju neophodne dozvole i papire za izlaz na inostrano tržište. Redovnim posećivanjem sajmova u Berlinu i Južnom Tirolu trude se da nađu otkupljivače za njihove proizvode. U planu je i nabavka ULO hladnjača za kruške, kalibrator mašina za pakovanje proizvoda u porcije od 250 i 500gr, kao i hydrocooling za trešnju. Svi zainteresovani za zadrugarsko udruživanje mogu se javiti lično Mihailu.

I šta reći nakon svega sem da je sreća oduvek pratila hrabre, ali u ovom slučaju, pametni je hrabro prate u stopu!

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.