LEŠNIK KAO ZALOG ZA SIGURNU BUDUĆNOST!

U vreme kada urbanizacija uzima sve više maha okretanje ka gradskom životu se neumitno oseća. Veliki broj ljudi okreće glavu od svojih korena tražeći sigurniju budućnost i zaposlenje.  Zapostavljanje i prodaja njiva zbog obima posla je sve češća pojava kod nas. Nekako se u poslednje vreme zemljoradnja, stočarstvo, pa i voćarstvo sve češće povezuju sa neobrazovanošću. Ova priča ima zadatak da tu predrasudu potpuno obori! Primer koji prkosi svemu što ste do sad pročitali daće vam momak po imenu Filip Simić.

Filip, dvadesetosmogodišnji Šapčanin, koji završava ekonomski fakultet, je osoba sa veoma zdravim i prizemnim načinom razmišljanja. Iako nikada nije imao veze sa selom, pogotovo  voćarstvom, potraga za dodatnim prihodom i planiranje dobrobiti svojih roditelja odveli su ga baš na tu stranu. Posle dužeg razmatranja  i dogovora sa ocem odlučili su da na posedu koji su imali van grada posade lešnik.

            – Filipe, kako osoba koja je čitav svoj život provela u gradu odluči da zaplovi u voćarske vode? Šta te je navelo baš da posadiš lešnik?

            – Eh, šta navede? Gledate okolo kako ljudi odlaze iz zemlje u potrazi za finansijskom sigurnošću, pa pomislite i vi. Međutim, ubrzo sam shvatio da nisam iz tog filma. Pa, tako kreće i potraga za načinom da se dodatno zaradi. Posle dugog razmišljanja i konsultovanja sa ocem došli smo na ideju da iskoristimo zemlju na Letnjikovcu koju je tata nasledio od svoje majke. Da, bakina zemlja kao spas. – Našalio se Filip i nastavio priču o odluci da počne sa sadnjom lešnika. Pošto je odluka doneta, sada je bilo potrebno odlučiti kako najbolje iskoristiti hektar i 15 ari obradive površine. Nije velika površina, ali hajde da vidimo šta može najbolje od toga da se izvuče. Prvo je ideja bila uzgoj paulonije, međutim loš plasman je nešto što nas je u startu odbilo od te ideje. Druge dve opcije su bile orah i lešnik. Odluka je pala na lešnik iz razloga što se orah dosta duže čeka. Još jedna pozitivna stvar koja je išla u prilog zasadu lešnika je ta što lešnik ne zahteva konstantno prisustvo na njivi, jer posao mog oca i moje studije to ne dozvoljavaju. Tako da se sve poklopilo i prava odluka je na kraju doneta.

Filipov zasad lešnika

            – Da li si znao nešto o lešniku kao kulturi pre nego što si počeo sa ovim poduhvatom? Kako si došao do sigurnog tržišta?

            – Da budem iskren, o uzgoju lešnika nisam ništa znao, a još veći problem je to što se do informacija teško dolazilo. Prošle godine sam od prijatelja čuo da firma “Agriser”, koja je inače ćerka kompanija mnogo većeg giganta kog svi dobro znamo “Ferero Roche”, organizuje predavanje, odnosno neku vrstu seminara u centru za stručno usavršavanje u Šapcu. To me je zaintrigiralo, pa pošto sam odradio analizu zemljišta koje posedujemo da vidimo može li da se  gaji lešnik tu, pohrlim tamo da vidim šta može da se nauči. Tu naiđem na ogromnu podršku od strane stručnih ljudi iz kompanije “Agriser”. Nakon seminara uspeli smo da ostvarimo saradnju. Došli su stručni ljudi i pogledali parcelu, i nakon toga odobrili potpisivanje ugovora. Ugovor se potpisuje na 5-10 godina, i priča funkcioniše tako što ste dužni da u trajanju ugovora 75% prinosa predate kompaniji po ugovorenoj ceni od 3 eura po kilogramu. Ono što je dobro u toj kombinaciji je što oni lešnik otkupljuju sirov u ljusci, što smanjuje troškove sušenja i krckanja koji bi se pojavili da je drugačije.  Stručna podrška vam je uvek dostupna. Oni rade plan sadnje, zatim 2 puta godišnje šalju stručnu podršku koja provera stanje useva i daje dalje savete.

Tako je 2018. godine u decembru Filip na sovojoj parceli posadio lešnik.

            – Sada kad si već malo više proučio uzgoj lešnika možeš li nam reći više o tome?

            – Naravno. Mnogo toga sam naučio od ljudi iz “Agriser”-a. Na tržištu sadnica postoje žbunaste i drvenaste vrste lešnika. Preporučuju se žbunaste vrste zbog dugotrajnosti. Naime, žbunasti lešnici traju do 50 godina zbog izbojnica koje rastu iz zemlje svake godine. To su sve vrste koje dvogodišnje, ili trogodišnje, a to znači da plodove možete očekivati već druge ili treće godine nakon sadnje. Pre sadnje parcelu je potrebno prvo dobro pripremiti, a to podrazumeva podrivanje, tanjiranje, stajnjak, zatim dubinsko oranje, ponovo tanjiranje i freziranje da se zemljište usitni. Nakon toga ide sadnja. Lešnik se obično sadi u redovima gde je razmak između sadnica 3 metra, a između redova 5 metara. Pet godina posle sadnje svaka druga sadnica u redu se vadi da bi one koje ostanu dale što bolji prinos. Prve tri godine trava koja raste oko sadnica ne sme da se tretira nikakvim preparatom jer može da šteti lešniku. Posle toga već može da se razmišlja i o takvim koracima, ali dotle isključivo košenje i freziranje. Lešnik, zahteva dobro navodnjavanje i prihranu. Prska se i prihranjuje se pet do šest puta godišnje. Sve ovo sam saznao od stručne podrške iz “Agriser”-a, zatim čitajući nešto malo literature koju sam uspeo pronaći. Dosta toga sam uspeo saznati obilazeći obližnje zasade lešnika i kroz iskustva ljudi koji su već duži vremenski period u ovom poslu. Jedna od bitnijih stvari koje sam naučio je da ukoliko ste u vetrovitom području morate staviti vetrozaštitu pod obavezno, jer može došta da šteti usevu.

Obilazak zasada

            – Sada dolazimo do one glavne stvari zbog koje si sve i počeo. to je naravno novac. Reci nam kolika su ulaganja i koliki je očekivani profit od lešnika?-

            – Na to pitanje ću prvo odgovoriti jednim zanimljivim podatkom za sve one koji dobiju ideju da se ovim bave. Srbija snabdeva samo 20% svojih potreba lešnika u proizvodnji sa svoje teritorije, ostalih 80% uvozi iz inostranstva, najčešće Turske. Tako da potrebe postoje. Jedino što “Agriser” više ne potpisuje ugovore sa “malim” poljoprivrednicima, odnosno ništa ispod 10 hektara, ali to ne sprečava da se više malih proizvođača udruže u zadrugu i tako uđu u saradnju sa njima. Moglo bi se reći da sam uhvatio poslednji voz kad se to radilo. Što se tiče ulaganja pošto nemamo nikakvu mehanizaciju, oko 1000 eura je priprema parcele, zatim pošto smo imali malo više od hektara bilo je potrebno tačno 684 sadnice što je koštalo negde oko 2000 eura. Sadnice se kupuju od “Agrisera”-a direktno. Oni deo uvoze iz Italije, a deo proizvode u rasadniku kraj Sombora. Tako da u početku ima velikih ulaganja. Pored toga potreban je irigacioni sistem i kopanje bunara, što dodatno povećavaju troškove. Na sve to uračunajte da ako nemate mehanizaciju koštaće vas oko 1000 eura godišnje održavanje useva. Nama su dodatni trošak, ako se nešto što je neophodno za ovaj posao može nazvati troškom, predstavljali kupovina određene mehanizacije. Zato sam se prijavio na državni projekat “Podsticaj za mlade poljoprivrednike” koji mi je obezbedio veći deo sredstava za mehanizaciju. A sad ona bolja strana svega. Minimalan prognoziran prinos je 3 tone godišnje, pa ako to pomnožite sa cenom od 3 eura po kilogramu dobijete, minimalno 9000 eura godišnje. Dakle, ulog je veliki u prve tri godine, ali se na duže staze i tek kako isplati. Ovo je definitivno dugoročni projekat, pa tako i mi planiramo proširiti proizvodnju na 2,5 hektara.

            – Lep plan, ambiciozni ste. Koje bi bile poteškoće na koje naiđe neko ko se odluči uzgajati lešnik?

            – Prvi i ogroman nedostatak je manjak literature, odnosno informacija o uzgoju ove kulture. Ka što sam već pomenuo sve što sam naučio bilo je više od iskustava ljudi koji su mnogo duže u ovome nego ja. Drugi je jako veliki ulog na početku, kao i to što se duže godina čeka na prinos, za razliku od nekih kultura koje odmah daju rezultate. Monilija je oboljenje koje često napada lešnik i drugo voće, ali se ona prskanjem kontroliše. Još nešto što može da se dogodi kao poteškoća je ukoliko se sadnice ne prime. Tu šteta može biti velika. Ono što definitivno izdvaja lešnik od drugih kultura, a to sam već pomenuo što imate duži niz godina prihode posle toga, zatim ne zahteva svakodnevno i konstantano prisustvo na usevu, što je značajna bonus i zbog toga bih preporučio i drugima.             Neznanje je često ono što mnoge koči na putu ka uspehu. Zato informišite se, pokušajte da nešto novo naučite. Sledite Filipov primer. Prevazišao je prepreke i sad napreduje ka svom cilju. Šta vas koči?   

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.