LUKIĆA GAZDINSTVO IZ GORNJE VRANJSKE – PRIMER I NADAHNUĆE MLADIM PREDUZETNICIMA!

Da li zbog sunčanog januara ili zbog onoga što sam čuo o porodici Lukić, tek put do Gornje Vranjske mi nikad nije bio kraći i lepši. Jednostavan dan i jednostavni ljudi. Jednostavno savršeno. I tu negde u tom savršenstvu, na vijugavom puteljku prosto se raspuče gazdinstvo Zorana Lukića(41) kao i njegov osmeh kad nas je ugledao.

Porodica Lukić

Motreći pomno na bernardinca u drugom delu dvorišta koji je izgledao umiljato, prvo smo otišli da slikamo. Najpre punu štalu tovnih bikova, a onda potpuno prazan obor za svinje. Blago šokiran okrenuh se u potrazi za Zoranom i objašnjenjem.

Prazan obor za svinje

“Da, sve je potpuno prazno! Nemojte džabe gledati okolo. Sve su one sada na putu za Mitros iz Sremske Mitrovice. Sa svinjama je tako, pun kapacitet i onda potpuno sve prazno. I meni dođe neobično obzirom da ima mesta za 270 svinja i onda bude skroz pusto. Godišnje kroz naše svinjce prođe oko 700 svinja. U proseku su na “ulazu” teške od 17 do 18 kilograma, a odu sa oko 107 kilograma.”

Zelena Salata

Stari obor za svinje gde je bio deo za krmače prepravio je u objekat za tovilište tovnih svinja, a novi objekat kojim je proširio svoje kapacitete uradio je 2003.godine.  Svinjama treba oko 100 dana da “dođu”, između se mora napraviti pauza za potpuno čišćenje objekta i pripremu za dolazak nove ture.

Lukići se generacijama bave stočarstvom. Od pradede, preko dede koji 1972.godine sa 1,5 hektara zemlje započinje manju proizvodnju stočnog fonda dok je kasnije kupovao zemlju i ubacio povrće. Deda je paradajz prodavao u Zagrebu osamdesetih i devedesetih. Zoranov otac nastavlja tradiciju pa se plastenički i na otvorenom rade krastavac, tikvica i zelena salata.

“Ulazim potpuno u posao 1999.godine kada pravim štalu za tovne bikove. Počinjem sa tri bika i tri krave. Najviše do sada utovili smo 75 komada koji su bili smešteni u tri objekta. Uglavnom, u turi bude 25 komada. Kapacitet je do 80 grla. Prosečna težina varira, al evo poslednja tura bikova otišla je za Trlić sa 11 meseci i 10 dana i u proseku grlo je imalo 557 kilograma, a kod nas je stiglo sa oko 130 kilograma.”

Zoran se danas bazira na stočni fond, od ratarstva samo pšenica i kukuruz, sa 12 hektara izbalira 3000 bala sena dok silaže bude i do 70 prikolica. Ostalu hranu za stoku kupuje. Ostavili su  oko 60 ari povrća, čisto da potpuno ne izađu iz toga.

Gazdinstvo Lukić čine Zoranovi otac i majka, a tu su i supruga Jelena i dve ćerke. Koriste subvencije maksimalno, pa tako po biku dobiju 15000 dinara, odnosno 1000 dinara po tovljeniku.

Tovna grla

“Otkupna cena je zadovoljavajuća i stvarno nemam zamerki. Pošto smo u sistemu PDV-a, obaveze su svakako veće i ulaganja ozbiljnija ali ja se uopšte ne žalim. Da se radi mora se, radim ono što volim, a rezultati valjda i dolaze zbog toga.”

Ovako poslovno ozbiljna domaćinstva sa zdravom finansijskom konstrukcijom i zadovoljnim ekonomima danas su svetle tačke naše poljoprivrede i kao sjaj na kraju naših tunela treba da predstavljaju ono čemu mladi preduzetnici teže.

Ispraćeni srdačnim osmehom i divnom pričom pokušaćemo da na papir stavimo svu ovu pozitivnu energiju da bismo nadahnuli mlade da počnu ili nastave putem kojim već idu. I to samo zato što Lukići kao zvezde vodilje sijaju na nebu Mačve.

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.