MILANOV RAJ – U ŠLJIVIKU RADI I ODMARA

Sedamdesetogodišnji Milan Radovanović iz Bogatića na parceli od 20 ari, pre deset godina zasadio je voćnjak sa 117 stabala šljive. Prošle godine prvi put je uplatio polisu osiguranja useva i plodova, ne prepuštajući riziku mogućnost da mu grad ponovo “obere” sav uloženi trud i novac. Naime, 2017. godine za desetak minuta gradonosni oblaci i led uništili su čitav prinos, a šljive je ostalo tek toliko da napravi koju teglu pekmeza.

– Naredne godine već nisam smeo da rizikujem. Osigurao sam moj šljivik i to se pokazalo kao dobar potez. Ponovo se sručio grad i opet zalud sav trud. Ipak, osiguranje me je spasilo. Polisa je koštala osam hiljada dinara, a dobio sam odštetu u iznosu od 60 hiljada, pokrio sam dobar deo troškova. Ove godine sam odlučio da uzmem nešto skuplju polisu odnosno uvećanu osnovicu od 11 i po hiljada dinara. Ako se ponovi nevreme ko prethodne dve godine, imaću i veću dobit od osiguranja, al daj Bože da grad ne udari, onda ću imati 30 metara roda. Ulaganja su velika u voćnjak, za sadnice, đubre, održavanje, prskanje, zalivanje, a gde je još rad..a onda za par minuta ode sve. Nadam se da ove godine neće, nije daleko do berbe. Šljiva je dobro rodila, biće i za džem i za slatko, a najviše za rakiju – nada se Radovanović.

     U plodnoj mačvanskoj ravnici jedva petina ukupnih obradivih površina je osigurana, uglavnom ratarske i povrtarske kulture. Voćari kojih takođe ima dosta u ovom kraju, polako počinju da bivaju svesni značaja osiguranja.

-Izdvajanje nije veliko, a dobit je značajna. Ono je najbolje da godina prođe bez ikakvih nepogoda, suše, grada, poplava..ali ako se desi, bar ste sigurni da, iako nećete biti na dobitku, dosta ćete ublažiti gubitak – objašnjava Milan.

Baš kao što je pre deset godina kad je podigao šljivik i planirao, po odlasku u penziju pet godina kasnije, voćnjak mu dođe kao svojevrsno izletište. Raj za odmor i rekreaciju, gde provodi najveći deo slobodnog vremena.

– Ima ovde stalno nekog posla. Ja volim da je sve “pod konac”, pa stalno nešto čeprkam, sređujem, ne dam da zatravi i zasmeta mojim šljivama. Ovde sam sazidao jedno odeljenje, terasu natkrio, da se ima gde sakriti ako udari nevreme. Vazda neko od prijatelja i komšija navrati na koju ljutu, znaju da kod mene uvek ima dobre rakije. Dođu da predahnu od posla a neko i da se sakrije od žene – smeje se Milan, u Bogatiću poznat kao vrsni majstor za pečenje rakije.

– Čim je šljiva stigla do roda, kupio sam kazan i počeo da pečem rakiju za sebe i druge. Kad dođe vreme za branje, a ono potraje i do mesec dana, skoro da kući i ne idem. Pomagala mi žena, sinovi, a ove godine ako Bog da i unukica Katarina i tri dvogodišnja unuka blizanca Mihailo, Đorđe i Aleksandar. Spremio sam za njih male kantice za kupljenje šljiva. Valjda će navratiti u pomoć i neki od prijatelja, kad znaju da potegnu, mogu malo i da pripomognu – šali se Milan gledajući u nebo koje je ovog proleća u nekoliko navrata znalo da iznenadi Mačvane. Srećom, bez većih posledica po useve.

-Kad je lane grad uništio sav rod, srećom nisam dugo čekao da naplatim štetu. Sve se završilo baš brzo i stvarno sve kako je i dogovoreno. Od para koje sam dobio od osiguranja, otišao sam u jedno selo kod Šapca koje je nevreme zaobišlo i kupio dve tone šljive od koje sam posle ispekao rakiju. Znam puno njih kojima je led pobio voće pa su ostali bez ičega, a čudili su se što ja osiguravam svoj šljivik na 20 ari što je za mačvanske prilike mala površina. Al eto, ja nadoknadih štetu. I još imam koju flašu zaliha, do nove berbe i pečenja – objašnjava ovaj domaćin.

                                                                                               

Comments are closed.