Priča o dolasku meksičkog slatkog krompira u šabački kraj!

Zasad Batata

Meksički slatki krompir na srpski način, zvuči kao recept za neko egzotično jelo, a u stvari je to još jedna od izvanrednih ideja do koje su došli mladi poljoprivrednici iz Dobrića. Da, vratili smo se kod naših poznanika iz poljoprivredne zadruge “Natura Balkanika”. Ovoga puta pričamo o uzgoju BATATA – slatkog krompira. U susret su nam izašli Srđan Aleksić (27) i Mihailo Gajić (28).
               Na Mihailovo insistiranje sprovedena je u delo ideja o uzgoju i proizvodnji batata. Sportski stil života koji praktikuje, često ga je dovodio i do različitih informacija o zdravoj ishrani. Kroz različite recepte počinje se provlačiti jedna namirnica koja je bila nepoznata, a to je batat. Iz radoznalosti kreće istraživati o ovoj biljci i uviđa koje sve benefite ova namirnica daje ljudskom organizmu, te tako odlučuje predložiti svojim prijateljima da je krenu uzgajati na svojim usevima. Batat je ispunjavao više kriterijum, a najbitniji je bio taj da su prvi u Srbiji koji se bave uzgojem ove nesvakidašnje biljke. A o tome kako je batat i odakle stigao u Srbiju reći će nam više naši sagovornici. 

Batat – slatki krompir

               – Mihailo, reci nam nešto više o batatu. 
               – Batat je vrsta slatkog krompira poreklom sa američkog kontinenta, tačnije iz oblasti Centralne i Južne Amrike. Postoje 3 vrste batata: ljubičasti, beli i narandžasti. Najčešće se gaji u Meksiku, ali u poslednje vreme doživljava ekspanziju na sve delove sveta. Batat ima veoma hranljive krtole koje su bogate šećerima i karotenima, a da stvar bude još bolja, preporučuje se da ga u ishrani koriste dijabetičari. Ljubičasti batat je najotporniji od sva tri, takođe i najzdraviji, ali  i na žalost ima i najslabije tržište. Beli batat daje najveći prinos i malo se bolje kotira na tržištu, dok je narandžasti batat, zapravo, prvo na šta bi ljudi koji poznaju ovu vrstu pomislili kad bi čuli to ime. Narandžasti batat je negde na sredini između ljubičastog i belog, ali ima najbolju probojnost na tržištu.
               – Malo je bilo poteškoća doći do sadnica ove vrste, ali smo ih uspeli uvesti iz Hrvatske. Cena sadnica predstavlja veliku prepreku na početku ovog poduhvata. Što se tiče uzgoja ove biljke, to najviše podseća da uzgoj jagoda. Podiže se banak, potom se stavljaju folije, pa sistem kap po kap i na kraju potrebno je dosta prihrane. Ova kultura voli malo sitnije peskovitije tlo, i ne voli previše zalivanja. Prihranu vršiti isključivo veštačkim đubrivom, jer ako se koristi stajsko, larve insekata, kojih ima u izobilju u stajnjaku, znaju oštetiti krtole, što predstavlja problem prilikom daljeg plasmana proizvoda na tržište, dodao je Srđan.

Plastenik

               – Rekli ste da su sadnice skupe. Ima li onda većeg profita ako su ulaganja veća?
               -Vidite ovako, batat ima tržište samo za robu prve klase, što predstavljaju neoštećene krtole. Čim je nešto prve klase, cena mu mora biti veća. Samim tim ima i profita. Krtola prve klase u proseku teži 200 – 800 grama. U poređenju sa svim drugim kulturama koje uzgajamo u okviru naše zadruge, batat ima i najveća ulaganja ali i najveću dobit dobijamo od njega. Prethodne godine smo na maloj parceli probali gajiti i imali solidan prinos, oko 1,2 kilograma po sadnici je bio prosek, a ove smo proširili proizvodnju na 2-3 hektara. Sada smo u fazi pakovanja proizvoda za izvoz, odgovorio je Srđan i na to dodao da su trenutno u pregovorima sa Lidlom oko prodaje ove kulture.

Radovu u polju

               – Pomenuli ste da samo prva klasa ima tržište. Šta se događa sa drugom klasom proizvoda, pošto pretpostavljamo da neće svaka krtola biti prve klase?
               – Naravno da ne može svaka krtola biti prve klase, to bi bilo uludo očekivati. Zato smo došli na ideju da iskoristimo sav prinos koji nam ostane i proizvodimo brašno od batata druge klase. Potrebno je batat pre svega potpuno dehidrirati, a zatim samleti kako bi dobili brašno koje bi kao i sam batat mogli koristiti i ljudi koji pate od dijabetesa kako bi sebi spremili ukusne obroke. Ovu ideju su podržali i ljudi iz Lidla tako da sad punom parom jurimo ka ostvarenju novog cilja, ponosno reče Srđan pa nastavi.

Klasiranje

-U suštini bi iskoristili sav preostali proizvod koji nije plasiran na tržište i to je najbolje po nas. Pored brašna, plan za narednu godinu nam je da proizvodimo naše sadnice batata čime bismo smanjili ulaganja na početku svake sezone. Postavili smo plastenik  i spremamo se da uzgajamo batat. Jedan deo sadnica iskoristimo za naše potrebe, drugi deo prodamo, uključimo još poljoprivrednika, raširimo posao.

               –Zanima me da li vam to što ste svi mlađi u zadruzi predstavlja problem u smislu da vas ne shvataju ozbiljno na poljoprivrednim skupovima i sajmovima?
               – Mi smo takođe mislili da će to biti nepremostivi jaz, ali smo naišli na nešto sasvim suprotno. Pošto smo različiti od drugih zadruga, često “upadamo u oči” konkurenciji i saradnicima pa nas lakše upamte. “A, pa vi ste oni momci iz Šapca što gajite lekovito bilje.” ili “Šapčani, ima li slatkog krompira?”, samo su neke od opaski naših kolega iz drugih delova Srbije, Mihailo se grohotom nasmeja, a onda nastavi. -Ali kao što obično i biva, kad prevaziđe nešto čega ste se plašili, izađete mnogo jači. Sve u svemu to nam uvek bude jedna dobra reklama.   

               Nadam se novom povodu za razgovor sa ovim ljudima jer ulivaju optimizam i vraćaju veru u naporan rad i prave vrednosti, što je u poslednje vreme malo poljuljano kod svih nas.  I verujem u njih, jer oni veruju u sebe!

Comments are closed.