ŠABAČKI ANESTEZIOLOG DVE GODINE ZAREDOM NAJBOLJI LEKAR U AMERICI!

Kada neko dvaputa zaredom ponese titule za sopstvena dostignuća koje neki ljudi iz sveta medicine dožive u poznim godinama ili nikad– skidamo kapu. Kada si lekar specijalista, istraživač, profesor, a uz to i porodičan čovek – divimo se. A kada si sve to pa još i iz Šapca – onda smo ponosni!

Nebojša Knežević, najbolji čikaški anesteziolog samo za Zorainfo priča o životu koji mnogi sanjaju.


dr Knežević je vanredni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

O Šapcu i sećanjima…

“Od VI  razreda osnovne škole živim na Trkalištu u Ulici Jovana Cvijića. Za taj kraj me vežu divna sećanja. Najradije se sećam sankanja na brdašcu iznad skloništa za vreme zimskog raspusta. Pamtim ga po divnim ljudima i razlikuje ga to što se uvek osećam dobrodošao i “među svojima” na svakom koraku. I sada kad, posle više od 15 godina života u Americi, šetam ulicama Šapca, srećem poznata lica, i imam osećaj kao da nikad nisam otišao iz Šapca.”

Nebojšine titule govore same za sebe. Naime nagrade koje je dobijao 2016. i 2017. godine – jesu ogledalo njegovog stremljenja, dostignuća ali i uspeha u onome što radi – „Top doktor“ za najboljeg lekara u Čikagu, kao i nagrada Američkog društva anesteziologa za akademska dostignuća, koju, kako sam kaže, lekari dobijaju najčešće kad uđu u sedmu deceniju života. Za svoj uspeh “krivi” rad, disciplinu, požrtvovanost i nezaobilaznu podršku porodice.

O medicini, svom poslu…

“Bez obzira na sve veći napredak medicine u poslednjih par decenija, i dalje postoji dosta nerazjašnjenih stvari, pošto je ljudski organizam savršeno kompleksan, i to će ostaviti prostora za istraživanja za još mnogo generacija.

Moja uža oblast istraživanja je hronični bol i u poslednje vreme sam fokusiran na istraživanje bola u donjem delu leđa od koga pati gotovo 80% ljudi u nekom periodu svog života. To je globalni problem i granica se sve više pomera ka mlađim ljudima zbog “savremenog načina života,” provođenja vremena sedeći za kompjuterima, telefonima i u automobilima.”

dr Knežević prima nagradu za akademska dostignuća u terapiji bola

Nebojša je završio Medicinsku školu u Šapcu a potom beogradski Medicinski fakultet. U Ameriku je prvi put otišao 2001. godine na jednomesečnu razmenu koja je bila rezervisana za najbolje asistente. Drugi put je otišao da bi završio istraživanje za svoju doktorsku tezu, ali se to pretvorilo u boravak dug 14 godina, tokom kojeg se zaposlio u privatnoj bolnici, ali i postao univerzitetski profesor.

Danas predaje anesteziologiju i hirurgiju na fakultetu, dok je u bolnici pomoćnik predsednika za edukaciju i istraživanja i bavi se ispitivanjem lekova. On je i subspecijalista terapije bola – u toj oblasti ispituje lekove, ali i leči pacijente.

O marihuani kao leku u terapiji bola…

“Kao prvo, nauka ima na još mnogo pitanja da odgovori na temu marihuane kao leka. Ono što se zna je da pomaže kod smanjenja mučnine i povraćanja kod pacijenata posle hemioterapije kao i na popravljanje apetita, poboljšanja spavanja i umanjenja bola kod pacijenata u kasnijim fazama karcinoma.  Pored toga, marihuana pomaže kod obolelih od multiple skleroze kao i za smanjenje spasticiteta kod drugih neuromišićnih oboljenja. U SAD je zbog ogromnog pritiska medija došlo do odobravanja upotrebe marihuane u medicinske svrhe u više od 2/3 država, bez dovoljno naučnih dokaza.

Najveći problem u SAD-u je što postoji više različitih vrsta marihuana koje se proizvode. Njihova upotreba nije kontrolisana ni od strane lekara, ni od strane farmaceuta. Srbija bi trebalo da se uči na greškama Amerike i da ne srlja u budućnost bez adekvatne zakonske regulative i stroge kontrole kvaliteta proizvoda.”

Dr Nebojša Knežević
dr Knezević drži predavanje na medjunarodnom kongresu u Beogradu

Ovaj vrhunski stručnjak tvrdi da se vrata Amerike polako zatvaraju za strane lekare jer svake godine SAD iškoluju veliki broj lekara, ali se zato Nemačka pokazala kao zemlja koja bi mogla postati “doktorski san”, a što je došlo kao posledica promene imigracione politike.

O srpskim stručnjacima …

“Bez obzira na loše uslove u srpskom zdravstvu, nedostatak sredstava za nabavku najsavremenije opreme i najmodernije terapije, naši medicinski fakulteti i dalje školuju veoma dobre stručnjake. Naši lekari su veoma priznati svuda u svetu. Ali zato po broju stručnjaka koji svakog meseca napuste Srbiju, čini se da je u dubokoj anesteziji.”

Vidi još: DOKTOR ŽIVKO – ČOVEK KOJI NEPRESTANO BRINE O ŠABAČKIM BEBAMA!

Prema njegovim rečima daljina čoveku oduzme porodično jedinstvo, osećaj pripadnosti, i oslonac od strane prijatelja i rodbine ali mu “veliki svet” da mogućnost da, posle mukotrpnog rada i odricanja, napreduje, i da može da priušti sebi i svojoj porodici mnogo više.

Dr Nebojša Knežević sa porodicom
dr Knežević sa porodicom

Slobodnog vremena bukvalno nema. Ono malo trenutaka van posla provodi sa porodicom i bavi se opet istraživanjem, a li ovog puta ne lekova već novih mesta i novih kultura. Nada se da će se vratiti jednog dana, skoro sigurno kada se penzioniše.

Sebe opisuje kao brižnog, posvećenog, upornog, empatičnog i komunikativnog, kao da bi lekar mogao da bude čovek koji nije altruista.

A kako je Nebojša postao Nick…

“U privatnom životu i u zvaničnim dokumentima sam Nebojša, a u poslovnom svetu me znaju kao Nick. Amerikanci su imali problem sa izgovorom moga imena i prezimena, tako da su izabrali nadimak Nick. U mojoj bolnici skoro svi znaju ko je doktor Nik, a mnogo manji broj ko je dr Knežević.”

Kada smo ga upitali da nam otkrije svoju životnu filozofiju rekao je – Uživajte u malim stvarima u životu, jer kada pogledate unazad, shvatićete da su bile velike.

Mi ovde stavljamo malu tačku na ovu veliku priču. Veliku priču o velikim ljudima.

Autor: Aleksandar Vujević

3 Comments

  1. Bravo za dr.Kneževića, za Šabac i za Srbiju, a i za one koji ističući ovakve primere uspešnih, stručnih i sasvim realnih ljudi daju primer za ugled našim mladim generacijama! Sigurna sam da će ova emotivna i snažna priča dr.Nika Kneževića poslužiti kao podstrek mnogim mladim ljudima kako se radom može postići mnogo, a pri tom,ostati tako normalan i običan.

  2. Bravo doktore. Na zalost ne retko postanes poznat i kod kuce kad odes u svet..nadam se da to nije tvoj slucaj dragi kolega. Dopada mi se razmisljanje o malom velikim stvarima… svako dobro i sto vise velikih stvari.

  3. Bravo za njega ali koliko mi je poznato on ne leci-nije nostrifikovao diplomu vec se bavi samo naukom