SAMO DVA ČOVEKA U SRBIJI BAVE SE OVIM TIPOM KALIGRAFIJE – JEDAN JE ŠAPČANIN!

Retki su mladi ljudi koji pokušavaju da zaustave tok vremena i nanovo ožive neke stare spise, neka stare rukopise, a tek poneko u današnje vreme to radi profesionalno i s ljubavlju. Ovaj Šapčanin je jedan od dva čoveka u Srbiji koji se aktivno bave srpskom srednjevekovnom kaligrafijom. Dušan Mišić(25), čovek „od pera“, vešti znalac kako se zaustavlja vreme i momak koji tradiciju u Srba doživljava lično.

„Sve je počelo u 8. razredu kroz likovnu sekciju gde sam se preko nastavnika Dušana Jocića upoznao sa ukrasnim pisanjem i doneo odluku da upišem Umetničku školu, što je i prelomni trenutak za mene. U I godini srećem se sa kaligrafijom i šaljem svoj rad na konkurs u Bavanište gde osvajam treću nagradu, a zatim te iste godine u Titelu moj rad osvaja prvo mesto. To su prve dve od jedanaest nagrada koje sam osvojio do sada.“

Kaligrafija - Uvodni deo prve dečanske Hrisovulje
Uvodni deo prve dečanske Hrisovulje

Od toga, 3 međunarodne i 8 republičkih. Najdraža mu je Zlatna paleta  iz 2011.godine gde je  u izboru od prijavljenih 18000 radova baš on osvojio nagradu u Makedoniji.

Diplomirao je freskopis na Akademiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu te 2017.godine. Trenutno je na master studijama, smer ikonopis na Akademiji SPC. A paralelno sa tim, pohađa IT Akademiju, smer grafički dizajn.

Hteo je da uči od najboljih…

Učitelj, a danas i kolega, Svetozar Pajić iz Novog Sada je njegov mentor do koga nije bilo nimalo lako doći jer ne podučava civile. Međutim, to Dušana ne sprečava da krene samostalno sa istraživanjem, vežbanjem, putovanjima po manastirima u potrazi za samorazvojem i zanatom naših predaka koji zaveštaše crkvene spise zauvek budućim pokolenjima. Kasnije je uz korekcije „na daljinu“ gradio svoj stil i zalivao žeđ za znanjem.

„Znao sam po osam sati dnevno da provedem vežbajući. Da biste bili vešt kaligraf neophodno je ne samo da imate estetski smisla za krasnopis već i da poznajete zanate bakroresca, duboresca, ikonopisca. Ranije je ceo dvorski tim radio na kaligrafskim projektima radeći povelje, pisma i biografije careva, dok danas sve to radi samo jedan čovek.“

Kaligrafija - Đokovići
Đokovići

Dušana bi da živi u srednjem veku zvali – dijak iliti dvorski prepisivač, a umesto ateljea bi koristio skriptorijum. Ali on taj jaz između vekova jednim potezom pera briše.

Radi se na pergamentu koji stiže iz Barselone i Austrije. Od materijala koristi pigmente(prirodne boje u prahu), a vezivo između boja i papira je smesa lavandinog ulja, žumanceta i belog vina. Od alata i pomoćnih sredstava nezaobilazni su olovka, lenjir, pero(metalno, guščije ili trščano), crveno ili crno mastilo kao i zlatni listići od 24 karata zbog kojih ne diše dok ih postavlja.

Pravila po kojima se radi…

„Postoji tipik po kojem se radi, prvo ide zastavica, naslov, inicijal pa tek onda tekst. Obnavljajući stare rukopise ja ustvari čuvam kulturnu baštinu od zaborava, dajem neku svoju notu svemu, a uz to pružam, nadam se, svetao primer budućim generacijama da prošlost i tradiciju ne smemo prepustiti eroziji naših misli.“

Sa Vladikom Lavrentijem
Sa Vladikom Lavrentijem

Za jedan kaligrafski rad sa tekstom na A3 formatu, veličine deset redova potrebno je 15 dana rada! Danas ovaj mladi momak radi etikete, čestitke, molitve a u najavi je nova edicija etiketa za rakiju. Inače, Dušanova slova krase vinsku bocu Srpske Patrijaršije koja se prodaje u Sremkim Karlovcima.

Obeležavajući deceniju rada iza sebe, ovaj mladić ima u planu otvaranje ateljea koji će kombinovati kaligrafiju sa grafičkim dizajnom. Hrabre sreća prati! 

Dušan je dobar i u pedagogiji. Naime, u Barseloni je 7 dana Špance učio sprskoj kaligrafiji, dok danas u Bosni predaje deci hrišćanske veroispovesti.  Instruktor je prve pomoći, spasilac na vodi, volonter u Crvenom krstu i pripadnik sektora za vanredne opasnosti.

Molitva - Kaligrafija
Molitva

Novak Đoković ima Dušanov rad koji mu je kao poklon lično od Duleta stigao preko fondacije.

„Svako slovo ima svoju dušu i svako je unikatno, čak i ako radim po porudžbini ili za moju dušu. Voleo bih da jednog dana osvane na koricama poklona koji se daje stranim državljanima kada prvi put posete Srbiju. Usavršavam sajt www.kaligrafija.net gde će svako ko poželi moći da vidi šta sve mogu da uradim.“

I dok sam olovkom zapisivao svedočanstvo ovog talentovanog mladića, na tren sam zastao, jer sam u ruci video pero, a na listu hartije veliki inicijal D i sitan, presitan tekst ispod.

Vidi još: ŠABAC ĆE PRVI U SRBIJI IMATI EKOLOŠKO – EDUKATIVNI CENTAR NAPRAVLJEN OD SLAME

Zapitah se da li sam i ja pronašao onaj ključ što spaja sadašnjost i prošlost. 

Ne. Došli su mladi ljudi. Došlo je vreme da se ispišu nove stranice istorije njihovom rukom.

Autor: Aleksandar Vujević

Comments are closed.