U MAJURU KOD MITROVIĆA RASTE NAJLEPŠI ZASAD LJUBAVI I MALINE!

Velike priče stvara ljubav. Ovo je priča o ljudima koji su na tlu ljubavi zasadili malinu i kupinu. Bračni par Milan(30) i Milena(25) Mitrović iz Majura uspeli su da prenesu svoju poruku – da su slaganje, brižnost i ljubav najplodnije tle za život i nikada ne treba odustati od svojih snova.

Ljubav, glavni pokretač svega

Njihov san je bio da otpočnu nešto svoje kad su se uzeli, da budu nezavisni, „da imaju svoje parče hleba ali da rade za sebe“. Okrenuli su se poljoprivredi. On građevinski tehničar, ona fizioterapeutski tehničar. Decembra 2017.godine započinju sadnju 1,5 hektara maline i 1 hektar kupine na zemljištu koje nikad ranije nije korišćeno za sadnju. Uprkos odgovaranjima, pristiscima sa strane, nevericom bliskih ljudi, odlučno kreću u pohod ka svom snu i jedno drugom bivaju stub oslonac.

Kretanje lastara

Na zasadu kupine i maline koji danas, nakon godinu i po dana, izgleda kao plantaže u svetu možete čuti pesmu, kikotanje, a biljke valjda osećaju tu ljubav pa i one džigljaju uz pažnju ovih mladih poljoprivrednika jer oni potpuno sami održavaju kompletan zasad!

„Bio sam u malini godinama unazad, odrastao sam na selu, otac je radio malinu ali tek toliko da je ima. Kada smo se uzeli, seli smo, porazgovarali i doneli odluku da krenemo sa sadnjom ovih kultura zbog brzine prinosa. Ali ono u čemu smo se oboje složili bilo je da ne štedimo, da uzimamo najkvalitetnije i da ne slušamo nikoga sa strane.“

Milan sve radi sam

„Moj jedini uslov bio je, iako nikada se u životu nisam bavila ovim, da se ne bavim branjem“ –kroz širok osmeh govori Milena jer su se oni upoznali dok je ona pre tri godine radila kod njega berući baš voće.

Vilamet malina i Triple Crown kupina bili su njihov izbor. Čovek kome su neizmerno zahvalni i koji im je sa stručne strane pomogao i uvek je tu za njih, Zdravko Burmazović iz poljoprivredne apoteke „Brazdakop“, davao je savete oko zaštite i tretiranja biljaka kada su krenuli.

„Nismo mi par koji je krenuo sa 10000 evra u posao. Odluka da krenemo sa najkvalitetnijim iziskivala je velika odricanja, pored toga što nismo išli na more, spustili smo svoja htenja na minimum kako bismo ostvarili zacrtane ciljeve. Krenuli smo bez ičije finansijske pomoći, bez subvencija. Krenuli smo srcem! I uspeli smo!“, priča Milan.

Freziranje u toku

Milena je zadužena za evidenciju od prvog dana, pedantno vodi računa o datumima, vremenu, uslovima, broju ljudi, troškovima, vrstama hemikalija, količini, apsolutno sve stavlja na papir.

Košnica bumbara iz donacije

„Posao je težak ali nama nije teško. Jer je naše. To je naš raj. To je naša bitka! Nikada mi nije padalo na pamet da ću raditi na njivi, ali sad shvatam da uložena ljubav ume i te kako da se vrati, ne samo od ljudi, već i od biljaka. U sezoni, Milan i ja ostanemo i do 12 sati dnevno na njivi, povezujući, orezujući, sređujući travu…“ , priča Milena nežno mazeći stomak u kome kuca jedno srce stvoreno isto iz ljubavi.

U preparate i vodotopljiva đubriva ulažu maksimalno da bi dobili visok prinos.

Poseduju sertifikat da im je malina 100% zdrava.

Kuriozitet je da se prošle godine iznenada na imanju pojavila strana delegacija na čelu sa prodekanom Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji je na osnovu informacija o njihovom pristupu sadnji doveo strane studente i stručnjake da rade ogledno predavanje kod Mitrovića. To je bio šok za sve. Milan i Milena dočekali su ih kaljavi do brade ne očekujući posetu, ali osmeh je oprao sve. Dobili su dve košnice bumbara u donaciju, a lekcije prašenja, cvetova i lišća na engleskom razlegali su se Majurom.

Biološki fakultet iz Beograda sa stranom delegacijom u poseti imanju

„Imamo veliki problem sa pronalaženjem radnika, nema radne snage. Neće da rade ni oni koji mogu iako je dnevnica u sezoni i do 2500 dinara. Od velike pomoći su nam Rade i Koviljka, ljudi na koje uvek možemo da se oslonimo, naši stalni radnici. Tražio sam momka kojem bih preneo znanje da bi mi pomogao oko navodnjavanja i kontrole imanja, ali nisam uspeo“, priča Milan.

Malina

„Bilo je i teških trenutaka, prošle godine nas je „zatekao“ grad pa je kompletan prinos bio 12 tona od očekivanih 30. Kada sam videla pobijenu malinu zaplakala sam, ali Milan me je podržao rečima da moramo dalje, da nema vraćanja nazad već samo idemo napred. U tome i jeste osnov celog ovog posla – što se dopunjujemo“, priča Milena u dahu.

Od ove godine nema lutrije, odmah će se osigurati.

U sezoni je potrebno oko 40 radnika da bi se obrali plodovi maline Mitrovića dužine 5 kilometara, a radnicima su nosili čak sladoled, a slatkiši su standardno tu kao i četiri puta dnevno hladna voda koju nose iz svog stana na njivu da bi bila hladna. Tajna leži i u tome što oni nakon berbe ne ostavljaju svoje biljke bez brige već odmah rade pripremu lastara za narednu godinu.

Kupina

Iako su im svi govorili da ne znaju šta rade, pred pripremu zemljišta bacili su 400 tona stajskog đubriva, a naredne godine oko 300 tona. Odgovor su u vidu prinosa dobili uskoro pa pretpostavljate ko je bio u pravu. Od mehanizacije za obradu imaju kompletno sve: od atomizera, prskalica, ciklona za đubrivo, trimera, freza… i većinu mašina kupili su zaradom od sopstvenog rada.

Inače, Mitrovići obrađuju i 40 hektara koji su pod kukuruzom i pšenicom pa su tako prošle godine na 10 hektara kukuruza imali prinos od 123 tone. I to samo zbog ulaganja u najbolje.

Zatekao sam ih dok su planirali dan kada će izaći prvi put na njivu ove godine da rade. Pored toga planiraju kupovinu kombajna za dvoredno branje maline što će im olakšati probleme nalaženja radne snage i ubrzati sve. I naravno planiraju da makar dupliraju zasade.

Jedino ne planiraju da se vole jer tu čovek ne može biti proračunat. Jer se ljubav dešava onima koji veruju u nju i gaji se kao najlepša biljka.

(Tekst rađen u sklopu projekta “Nema grada bez sela i rada”. Projekat sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Comments are closed.