Željko Dragićević – umetnik koji je oslikao celu Mačvu

Ljude prepoznajete po očima. Njega prepoznaju po slikama u očima, i na zidu. Njega znaju po ukrašavanju Mačve, besedi o njenoj istoriji, ponosu na Milića od Mačve i dobroj nameri.

Željko Dragićević

Željko Dragićević(40), sovljački akademski slikar iza sebe ima nekoliko kolosalnih slikarskih kompozicija koje daruje Mačvanima, ostavljajući trag za neka pokolenja koja će nositi plavu fasciklu i čežnjivo misliti da upišu slikarstvo, baš kao što je i on učinio.

Nalazim ga na radnom mestu, sa četkom u ruci koju momentalno ostavlja i pozdravlja se sa mnom kao da se oduvek znamo. I počinje storiju o Mačvi…

„Deda Dragić Sokić, naivni slikar bio je sve samo ne naivan“, šaljivo govori Željko. „Kako nam je bio komšija često su moja baka i njegova supruga  Katica pile kafu, a ja gledao kako veštim rukama lepi semenke raznog bilja koje je namenski gajio u svom vrtu i stvara neobjašnjiva dela. Jednog dana dao mi je zeleni debeli flomaster i papir i rekao da nacrtam nešto. Nacrtao sam strinu i strica. Tada mi proreče da ću biti umetnik. Moja sanjarenja su počela…“

Hrist Andjeli i Proroci – kupola hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Glogovcu

Ubrzo je deda Dragić preminuo, a Željko u njegovom napuštenom vajatu pronalazi mastiljavu olovku koja će kao prst sudbine iscrtati njegov likovni  rad za prijemni.

„Gledanje dokumentarnih filmova o Mikelanđelu, jedna Jelena i njena plava fascikla bili su presudni da se odlučim i krenem da upišem Školu umetničkih zanata u Šapcu, bez podrške oca. Tek kada sam nakon dve godine osvojio nagradu, odnosi sa ocem počeli su da se otopljavaju. Pošto sam na Fakultetu primenjenih umetnosti bio ispod crte, upisao sam Akademiju lepih umetnosti u Beogradu i ostalo je istorija. Istorija kojom se ponosim.“

Delo koje će se naći u dvorcu Mastriht

Iza sebe ima preko 8500 radova, brižljivo vodi evidenciju o svakom delu koje su njegove ruke prenele na drvo ili platno. Tu beleži dimenzije, tehniku koju je koristio, naziv dela, osobu koja je kupila sliku kao i neki intimni komentar koji će ga podsećati na energiju momenta kada je slikala zauvek postajala nečija.

Željko Dragićević_Zorainfo
Kombinovana tehnika, bez rama – da priča sa slike nema kraj

„Svojim remek delom smatram kompoziciju u osnovnoj školi u Bogatiću gde sam kao vukovac ostavljao stopa trag, ne sanjajući da će i ruke ostaviti trag na zidovima i plafonu. Utkavši u centralni deo rekontrukciju slike Milića od Mačve „Dogovor velikana pred svečanu propast sveta“ iz 1970.godine ,oslikava zid velikanima srpske istorije, plafon kosmosom, a gornju zonu čine portreti od Belog anđela do Svetog Save. Trebalo mi je 27 dana. Delo se proteže na 100 kvadratnih metara.“

Željko Dragićević_Zorainfo
Kolosalno delo u osnovnoj školi u Bogatiću

Najmanja slika koju je uradio veličine je 6,5cm x 7,5cm i nalazi se u Gornjem Milanovcu. Dela su mu po celom svetu. Samo 30 remek dela je u vlasništvu porodice Ristić iz Bogatića.

Oslikao je kupolu na 17 metara visine, širine 8,5 metara u Glogovcu u hramu Svetih apostola Petra i Pavla čime beleži svoj trag po Mačvi. Zgrada suda u Bogatiću od 130 metara kvadratnih je Željkovo delo.

Željko Dragićević_Zorainfo
Najdraža slika – Hajdučko veče

Romantik koji ne zna da peva ali se zato „vadi“ na šarm i ima odličan recept za puding.

Ima ga i u Crnoj Gori sa oslikanih 700 kvadratnih metara za 15 dana.

Neverovatna energija, priče koje teku i spajaju se vrlo često sa njegovim datumom rođenja, brza misao i vešt govor upravo su slika ovog umetnika. Željko odiše nepresušnom inspiracijom i kaže za sebe da je njegov pravac – istraživačko slikarstvo jer ga ima u svim umetničkim pravcima.

Željko Dragićević_Zorainfo
rezbarija u vlasništvu porodice Ristić iz Bogatića

Omiljene boje su mu triling – oranž, ljubičasta i plava.

Milić od Mačve je slikao balvane, a on lepe devojke. Radi bez ikakvog alata. Voli slike bez ramova jer onda priča nije završena i sledi nastavak, tada konstrukciju oko slike pravi od drveta, stiropora i gipsa.

Željko Dragićević_Zorainfo
sa Kusturicom dogovara oslikavanje vrtića u Drvengradu

„Trenutno sam u Kruševcu sa ateljeom i poslom gde oslikavam kompleks čija je inspiracija Milić od Mačve. Posle se selim na Mokru goru gde sam sa Kusturicom dogovorio oslikavanje jednog vrtića i zgrade. Bio je oduševljen mojom fasciklom koju sam zaboravio da ponesem iz Kruševca“ – pravdao mi se.

Trkalište, oslikano sklonište

Upitah ga što je važna plava fascikla – rekao mi je da je pročitavši Povijesnicu Milića od Mačve odlučio da od tog trenutka vodi evidenciju o svojim delima i prikuplja sve podatke o sebi, uspesima i nagradama. To životno delo naziva „Lepša strana moje istorije“. Kako i ne bi, kada mu se smeši treća gramata(povelja – zahvalnica crkvenih velikodostojnika – prim.aut.).

Oslikan zid na Ceru

Jednom  mesečno odlazi u Dom za nezbrinuta lica u Zvečansku gde pomaže štićenicima da se umetnički izraze. Prema njegovim rečima na svakom crtežu je kuća. Nakon ovoga smo se ućutali.

Često pominje genijalnog slikara Paju Jovanovića i njegovu premisu da „tamo gde je ljubav prema dobroti i lepoti, tu počinje umetnost“. To mi je bilo dovoljno da zaključim onog trenutka kada smo se prv put rukovali.

Rezbarija

Prema njegovim rečima, slika koja njega odslikava i oslikava je Hajdučko veče.

Međutim, ja sam video jednu potpunu drugu sliku – umetnika koji živi kroz svoja dela i priča nadaleko o jednoj Mačvi i njenom bremenu uz zaljubljen pogled. Tu sliku je on nacrtao dušom.

Autor: Aleksandar Vujević

Comments are closed.